11- Faktori koji štetno utiču na zdravlje korisnika računara, životnu sredinu i mere zaštite za njihovu minimizaciju

Štampa PDF

 

Nauka koja se bavi vezom između predmeta i uređaja (stolova, stolica, automobila, računara, telefona ...) i čovekovog zdravlja zove se ergonomija, a preporuke naučnika su veoma važne.

One se, između ostalog, odnose i na pravilno sedenje za stolom na kome je smešten računar, pravljenje pauza u radu, pravilno korišćenje tastature, miša i monitora. Svakodnevno višečasovno gledanje u monitor, korišćenje tastature i miša izaziva i neke zdravstvene probleme. Vrlo često se javlja u bolovi u zglobovima, rukama i leđima i ta profesionalna  boles se naziva RSI-Repititive Strain Injury.

Kako vreme odmiče, sve veći broj poslova zahteva sedenje pred nekom vrstom ekrana. U pojedinim zemljama broj ljudi koji ki koristi računar na radnom mestu penje i na preko 70 odsto populacije, a gotovo tri četvrtine njih ima probleme s vidom ili očima, uglavnom ljudi sa više od četrdeset godina. Ovi problemi su objedinjeni pod imenom Computer Vision Syndrome (CVS) odnosno „sindrom kompjuterskog vida”. Ovaj sindrom obuhvata sledeće simptome: zamor očiju, suve oči, osećaj pečenja u očima, osetljivost na jače osvetljenje, mutan vid, glavobolje koje dovode do vrtoglavice i mučnine kao i bolove u ramenima, vratu i leđima. CVS ima više uzroka, ali za svaki postoji preventivno rešenje, što kroz vežbe, što kroz ergonomski dizajn uređaja i radnog mesta.

Osim fizičkih problema kod dugotrajnog rada na računaru, rad na računaru može prouzrokovati psihičke probleme izazvane stresom. Da bi smo izbegli ovakve smetnje treba se strogo pridržavati uputstava koje su propisali naučnici koji proučavaju uticaj računara na zdravlje ljudi. Najvažnija pravila su:

  1. pravilno sedenje za stolom,
  2. monitor mora da bude 45-60 cm od očiju,
  3. kućište nikako nesme biti blizu nogu i nikako se nesme opkoračiti jer i tu posoji izvor zračenja,
  4. nakon svakog sata rada na računaru treba praviti pauze od 10-15 minuta,
  5. zaštita monitora od refleksije i bljeska svetla.

Najbolji način da se izbegnu štetne posledice rada na računaru je korišćenje ergonomskih (koji su prilagođeni ljudskom telu)  stolica, stolova, miševa, monitora i pravljenje čestih pauza u radu.

Ergonomsko radno okruženje nam omogućuje kvalitetniji i zdraviji rad na radnom mestu.

Najveću pažnju treba obratiti pri kupovini monitora jer najčešće smetnje nastaju s očima. Oči su građene da gledaju na daljinu, a rad na računaru zahteva intezivnu koncentraciju na predmete u blizini. Pri pomeranju fokusa sa daljinu na blizinu zamaraju se očni mišići, a pojačana pažnja na ekran smanjuje broj treptaja i vlaženje oka što prouzrokuje oštećenje vida. Uvek treba kupovati kvalitetne monitore (sa jačom frekvencijom osveženja slike) jer štednjom na monitoru prouzrokovaćete oštećenja na svojim očima.

Drugi faktori štetni koji pored ergonomskih se javljaju jesu različite vrste zračenja koja ima računarski sistem i to: zračenje monitora i zračenja koja se javljaju na kućištu pa u skladi sa tim poželjno je kupovina LCD monitora a izbegavanje monitora sa katodnom cevi CRT.  Primetno je da mnogi ne paze gde im stoji kužište računara koje je jedan izvor zračenja. Pa prema tome poželjno je da kućište bude adekvatno udaljeno od korisnika kako bi opet ta zračenja izgubila svoju snagu udaljavanjem dokle kablovi dozvoljavaju.

Zračenja kod LAP-TOP računara očigledno nalaze se neposredno ispod tastature jer je to upravo glavno mesto gde je smeštena elektronika odnosno (kušište) tako da korisnici moraju da znaju da su na dlanovima šaka upravo nervni završeci koji prenose deo zračenja direkno u centralni nervni sistem što opet podrazumeva da korisnik koji ima više posla potrebno je da doda eksternu tastaturu koja mu olakšava kucanje i umanjuje zračenje na šakama. Slične zamore korisnik može da osetije i sa tabletima.

Takođe, primetno je da korisnici LAP-TOP računara često drže uređaj na krilu ili na stomaku što opet nije preporučljuvo upravo zbog ovih izvora zračenja na nezgodnim mestima.

Zaštita životne sredine:

Računari koji više nisu u funkciji poželjno je da budu adekvatno reciklirani u nekoj od računarskih firmi jer se u njima takođe nalaze štetni sastojci koji u dodiru sa vodom ili zemljištem mogu trajno da zagade iste. Konkretan primer bi se mogao opisati:

Vi imate stari računar i bacite ga na neku njivu ili zemljište, pada kiša elektronske komponente osidiraju i počinje proces raspadanja iz elektrolitskih kondenzatora počinje curenje elektrolita, žive, olova i ostalih opasnih hemijskih materija koje su korišćene pri izradi čipova, patičnih ploča, kondenzatora, kalemova .... time se trajno zagađuje životna sredina što nam svakako nije cilj da živimo na smetlištu ili u zagađenom okruženju. Reciklažom ove komponente se rasklapaju, odlažu i prerađuju dalje eventualno ponovo upotrebljavaju u daljoj proizvodnji što opet je bolje nego prethodno opisana sistuacija zagađenja.