3- Blok šema Fon-Nojmanovog modela računarskog sistema. Jedinice za merenje količine podataka (bit, bajt, redovi veličina)
Tipičan računarski sistem sastoji se od sledećih komponenati:
Blok šema Fon-Nojmanovog modela računarskog sistema
Centralna memorija
Računar obrađuje podatke izvršavajući naredbe koje se nalaze u programima. Programi i podaci koji se obrađuju čuvaju se u unutrašnjoj (centralnoj) memoriji. Ova memorija se sastoji od elektronskih kola koja mogu imati dva stanja, koja se obično obeležavaju sa 0 i 1 (0-nema napona i 1-ima napona).Ova kola se zovu bit (binary digit). Ova količina memorije je veoma mala pa sa bitovi u memoriji udružuju u grupe (registre), koji su kod personalnih računara obično dužine 8 bita. Ovakva grupa bitova zove se bajt (byte). Jedan bajt ima 8 bitova i on može imati 28 (256) različitih kombinacija nula i jedinica. Svaki bajt u memoriji računara ima svoju adresu na kojoj se nalazi, koja se koristi prilikom upisa ili čitanja podataka.
8 bitova=1 B (bajt)
1 | 0 | 0 | 1 | 1 | 1 | 0 | 1 |
0 ili 1 – bit
8 bitova=1 B (bajt)
1024 (210)B =1kB (kilobajt)
1024 (210)kB=1MB (megabajt)
1024 (210)MB=1GB (gogabajt)
1024 (210)GB=1TB (terabajt)
Pored grupisanja u registre po 8 bita, moguća su grupisanja u veće jedinice: 16 bita (halfword), 32 bita (word), a uvedene su i nove grupe od 66 i 128 bita.
Centralnu (operarativnu) memoriju računara čini ROM i RAM.
Za rad PC računara neophodna je memorija pošto se u njoj tokom rada smeštaju programi koji se izvršavaju, kao i podaci koji se tim programima obrađuju. Centralna memorija se deli na tri tipa memorije: RAM, ROM i keš (cache). Kapacitet memorije izražavamo u bajtovima ( sastoje se od 8 bita) , odnosno većim jedinicama: kilobajt (Kb) i megabajtovima (Mb).
RAM ( Random Access Memory ) predstavlja najveći deo memorije.
- Osobina RAM memorije je da se svakom njenom bajtu može slobodno pristupiti nezavisno od prethodne memorijske lokacije, s tim da se u nju podaci mogu i upisivati (write) i očitavati (read) iz nje. Svakim upisom podatka u neku lokaciju, njen prethodni sadržaj se automatski gubi.
- Druga važna osobina RAM memorije je da ona podatke koji se u njoj nalaze zadržava (čuva) samo dok postoji napon napajanja na njoj. Čim nestane napona napajanja, kompletan sadržaj memorije se gubi i prilikom ponovnog dolaska napona napajanja (pri sledećem uključenju računara) ona je potuno prazna.
Zbog ovakvih osobina RAM memorija je veoma pogodna za izvršavanje programa i obradu podataka. Zato se programi i podaci učitavaju u RAM memoriju (obično sa hard diska) i tu ih koristi mikroprocesor izvršavajući učitane programe i njima obrađuje dobijene podatke. On to može da radi samo u ovoj memoriji pa se zato RAM memorija obično naziva i radna memorija. Brzina rada računara je direktno proporcionalna s količinom RAM memorije. Povećanjem RAM memorije znatno će mo ubrzati rad računara.
sl. RAM |
Danas se koriste DDR SDRAM (Double Data Rate Synchrounus DRAM) memorijski moduli ili kraće DDR moduli koji imaju 184 npina kao i njena nova varijanta DDR2 ( sa 240 pinova) i DDR3 .
Karakteristike nekih savremenih RAM:
1.Kingston KVR 512MB SDRAM 133 CL3 DIMM
·Standard 64M X 64 Non-ECC 133MHz 168-pin Unbuffered DIMM (SDRAM, 3.3V, CL3, Gold) |
|
sl. SD RAM |
Tehničke karakteristike:
Kapacitet | 512 MB | |
Brzina rada | 133 MHz | |
CL | CL 3 | |
Tip memorije | SD RAM |
2.PQI DDR 2GB PC400 CL2.5 Turbo Kit
·Interfejs: SSTL 2 184-pin DIMM ·Data Transfer Rate: 3.2 Gps ·Potrošnja: 2.5 V ·Dimenzije modula: 133.35 x 30 x 6.2 mm |
|
sl. DDR RAM |
Tehničke karakteristike:
Kapacitet | 2048 MB | (2 x 1024MB) |
Brzina rada | 400 MHz | |
Tip memorije | DDR | |
CL | CL 2.5 |
3.Kingston KVR 1GB DDR2 800Mhz kit of two
·Standardni 240-pinski 64M x 64 non-ECC nebaferovani DIMM moduli (SDRAM-DDR2, 1.8V, CL5, FBGA, Gold) ·Kapacitet: 2 x 512MB ·Brzina: 800MHz |
|
sl. DDR2 RAM |
Tehničke karakteristike:
Kapacitet | 1024 MB | (2 x 512MB) |
Brzina rada | 800 MHz | |
Tip memorije | DDR II | |
CL | CL 5 |
4.PQI DDRIII 512MB PC1066 CL7
|
|
sl. DDR3 RAM |
Tehničke karakteristike:
Kapacitet | 512 MB | |
Brzina rada | 1066 MHz | |
Tip memorije | DDR III | |
CAS latencija | CL 7 |
ROM ( Read Only Memory) koristi se za čuvanje programa i podataka koji su potrebni za pokretanje računara pri uključivanju. Najvažnije osobine su:
·sadržaj ove memorije možemo samo čitati i
·ona ne gubi sadržaj po isključivanju računara.
Aritmetičko-logička jedinica
(Central Processing Unit – CPU)
Osnovna jedinica svakog računara je procesor ili centralna procesorka jedinica. Procesor je integrisano kolo i u njemu se realizuju sve računske i logičke operacije i izvršavaju instrukcije koje su zadate programom tokom rada računara. Funkcija centralne procesorske jedinice (CPU) je
-
Izvršavanje programskih instrukcija;
-
Osiguravanje programskim instrukcijama da budu izvršene u pravilnom redosledu
-
Izvršavanje operacija sa pokretnim zarezom
sl. Izgled procesora |
Procesor se postavlja u odgovarajuće podnožje za priključenje procesora na matičnoj ploči, a peko procesora se stavlja hladnjak koji ga hladi.
sl. Pozicija procesora na matičnoj ploči |
Karakteristike procesora su određene njegovom arhitekturom. To su:
-
brzina procesora koja se izražava u milionima operacija koje on obavlja u jednoj sekundi MIPS-ovima (Milion Instruction Per Second) ili MFLOPS-ima (Milion Floating Point Operations Per Second);
-
dužina procesorske reči je broj bitova koji se istovremeno prenose i obrađuju unutar procesora. Danas se upotrebljavaju tridesetdvobitni i šezdesetčetvorobitni procesori;
-
radni takt je učestalost impulsa koji generiše sat (clock)- specijalno elektronsko kolo kojim se iniciraju operacije procesora. Procesor preko jedne linije na kontrolnoj magistrali dobijaju takt signal (pravougaone impulse odrđene učestanosti). Učestanost tog takt signala je u stvari učestanost sistemskog takta matične ploče. Samo jezgro savremenih mikroprocesora radi na znatno većoj učestanosti internog takta. Ta učestanost je određena takozvanim množiocem, to jest brojem kojim treba pomnožiti učestanost sistemske magistrale da bi se dobila interna učestanost na kojoj radi jezgro mikroprocesoora. Radni takt se meri u GHz. Veći radni takt omogućava veću brzinu procesora pa se sve češće GHz upotrebljava kao merna jedinica za brzinu procesora.
Karakteristike nekih savremenih mikroprocesora:
1.AMD AMD Phenom™ X4 Quad-Core 9750 Agena 2400MHz
·Operativni režimi: 32-bit / 64-bit ·CMOS tehnologija: 65nm SOI ·Nominalna snaga: 125 W ·Napon: 1.20 / 1.25 / 1.30 V ·Radna temperatura: do 61 °C |
|
Brzina rada | 2,4 GHz | |
Takt | 1800 MHz | (do 3600MHz full-duplex sa HyperTransport tehnologijom) |
Cache 1 | 512 KB | (4 x 128KB) |
Cache 2 | 2048 KB | (4 x 512KB) |
Cache 3 | 2048 KB |
2.Intel LGA Core2Duo E8500 3.16 GHz
··Enhanced Intel Speedstep Technology ·Intel EM64T ·Intel Virtualization Technology ·Enhanced Halt State (C1E) ·Execute Disable Bit ·Intel Thermal Monitor 2 ·CMOS tehnologija: 45 nm ·Termalna snaga: 65W ·Opseg radnog napona: 0.85 - 1.3625 V ·Jezgro: Wolfdale |
|
Brzina rada | 3,16 GHz | |
Takt | 1333 MHz | |
Cache 1 | 128 KB | (2 x 64KB) |
Cache 2 | 6 MB | (2 x 3MB) |
Cache 3 | 0 KB |
Kontrolna jedinica
Kontrolna jedinica kontroliše i koordinira rad računarskog sistema. Ona se sastoji od više čipova koji se nalaze na matičnoj ploči i kontroliše izvršavanje programa i rad svih uređaja računarskog sistema.
sl. Kontrolna jedinica |
Jedinice spoljne memorije
Jedinice spoljne memorije se koriste za čuvanje programa i podataka kad računar nije uključen ili kada se oni trenutno ne koriste. Značajni parametri za izbor jedinica spoljne memorije su:
-
srednje vreme pristupa podacima ( merna jedinica mili sekunda-ms)
-
brzina prenosa podataka (merna jedinica Gbit/s)
-
kapacitet (merna jedinica GB-giga bajt ).
Jedinice spoljne memorije su:
-flopi disk
-hard disk
-cd
-dvd
-USB fleš memorije
-memorijske kartice
sl. Flopi | sl. Hard disk | sl. CD DVD | sl. USB fleš memorije | sl. Memorijske kartice |
Ulazne jedinice
Uređaji koji se koriste za unos informacija u računar nazivaju se ulazne jedinice. Najčešće se za unos programa i podataka koristi tastatura. Osim tastature kao ulazne jedinice koriste se i miš, skener, digitalni foto aparat, digitalna kamera, mikrofon, digitajzer (grafička tabla), čitač bar koda.
sl. Tastatura | sl. Miš | sl. Skener | sl. Digitalni fotoaparat | sl. Digitalna kamera | sl. Mikrofon |
Izlazne jedinice
Izlazne jedinice se koriste za prikaz informacija kroje se nalaze u računaru. Najčešće se koristi monitor, a osim njega koriste se i štampač, ploter, zvučnik, slušalice.
sl. Monitor | sl. Štampač | sl. ploter | sl. zvučnici | sl. slušalice |
< Prethodna | Sledeća > |
---|
Posećenije strane
- Svetosavska nagrada za Poljoprivrednu školu Priština Lešak
- 14.02.2019 - Učenici naše škole stručnom ekskurzijom posetili Srednju školu "Sv. Trifun" iz Aleksandrovca
- 13.11.2014 - Naši učenici išli su na jednodnevnu stručnu ekskurziju u Niš
- 2015-11-26 - Naši učenici išli su na stručnu ekskurziju
- 03.10.2012 - Učenici naše škole otišli su na stručnu ekskurziju u Brus i Aleksandrovac.
- 20.11.2018 - Danas u našoj školi održano stručno usavršavanje nastavnika i stručnih saradnika !
- 05.06.2019 - Ispratili smo 73 generaciju maturanata
- 2016-05-10- Učenicima naše škole priređena je stručna ekskurzija Brus-Kruševac (Ribarska banja)
- 2017-05-23 - Uspešno je stasala još jedna generacija učenika Poljoprivredne škole Priiština Lešak
- 14.05.2015 - Naši učenici uspešno su realizovali stručnu ekskurziju
Kontakt
POLJOPRIVREDNA ŠKOLA SA DOMOM UČENIKA PRIŠTINA LEŠAK
Braće Matovića br. 17, 38219 Lešak
+381 28 400 060
+381 64 820 21 70 Direktor
+381 64 837 47 27 Direktor
http://www.poljoprivrednaskolapristinalesak.edu.rs
Matični broj 09018379 | PIB 101814893 |CRF 02121
Šifra delatnosti 80220 | Registarski broj 7263004657